Pre dva dana sa Andreasom sam dosla u Atinu. Nas prvi odmor, nase prvo bekstvo od realnosti.
Odlucila sam da ne mislim ni na sta sto me i malo uzbudjuje, nervira i tera u depresiju.
Trudim se da ne mislim na to sto moram da idem za dvadeset dana. A svaki put kad pomislim na to place mi se.
Do malopre smo setali Atinom. Iako pada kisa i hladno je pored njega mi je toplo. Setali smo prelepim i prepunim trgom Sintagme, i uzivala sam u svakom momentu pored njega.
Boze, koliko ga samo volim. Toliko dugo sam ga cekala i trazila.
Plasim se i samo jednog dana provedenog bez njega. Boze dragi koliko mi srce lupa samo dok pisem ovo. Koliko hocu da zaplacem i vrisnem iz sveg glasa jer je zivot nepravedan i svaki put moram da se oprostim od ljudi koje volim.
Dok smo setali SIntagmom, pored toga koliko sam bila i srecna i zadovoljna i ispunjena, u jednom trenutku sam videla malog decaka, koji je ocigledno rom, kako sedi na mokroj ulici sa harmonikom u rukama i sa suzama na licu. Nisam se usudila da mu pridjem i pitam ga zasto place. Bilo je i vise nego ocigledno. Srce mi se steglo. Jos vise sam se privila uz Andreasa. Taj decak je godina koliko i moj brat, da sam mogla u tom trenutku da saspem Bogu u lie sto mi je u mislima, mozda bih se osecala lakse. Jos jedan dokaz koliko je zivot nepravedan prema ljudima. A mozda smo sami krivi sto smo nas svet, postojanje i egzistenciju doveli do ovog stadijuma.
I tako sam se, sa vrtlogom osecanja u glavi i grudima vratila kuci, uvalila u topao krevet i pojela jedan neverovatno ukusan sendvic. Pomislila sam da sam mozda sebicna, a onda sam se setila da u novcaniku imam jos jebenih 25e koje moram da razvucem na ceo mesec. Dakle ni prema meni zivot nije tako sladak i mio.
Ali dokle god imam Andreasa, da me cuva i pokazuje put kojim bih trebala da idem, do tad necu da brinem niocemu. Dokle god njega imam i vise sam nego bogata. Dokle god me on bude voleo imacu najvece bogatstvo na svetu.
Boze koliko ga volim. Koliko hocu da umrem za njim. Koliko mi nedostaje, cak i sada kad je tu.....
Kristina Pejcic, 7. februar 2012 12:45:57
